Zašto je David uzeo 5 glatkih kamenova protiv Golijata? Zar se bojao da će promašiti?
Borba je Gospodinova
David, mladi tinejdžer i pastir koji se brinuo o ovcama vjerojatno još otkad je bio vrlo malo dijete, znao je mnogo o čuvanju ovaca i koliko je opasno štititi ih od predatora. U vrijeme u kojem je David živio bilo je mnogo više predatora nego danas. Kada je David vidio da Golijat huli dobro ime Boga i Njegovog izabranog naroda, Izraela, „David reče Šaulu: Tvoj je sluga napasao ovce oca svojega; pa kad bi došao lav ili medvjed i odnio ovcu iz stada, ja bih tada izašao za njim i udario ga i istrgao mu je iz ralja. A kad bi se on digao na me, zgrabio bih ga za grivu i udarao ga te bih ga ubio. Tvoj je sluga ubio i lava i medvjeda, pa će i taj neobrezani Filistejac proći kao jedan od njih jer je izazvao postrojbe Boga živoga“ (1. Samuelova 17,34-36). Davidova poanta nije bila da je on sam u stanju ubiti te lavove i medvjede, kao što kaže: „Gospod, koji me izbavio iz lavlje šape i iz medvjeđe šape, on će me izbaviti i iz ruke toga Filistejca. Tada Šaul reče Davidu: Idi, i neka Gospod bude s tobom“ (1. Sam 17,37).
Drugim riječima, borba je bila Gospodinova, a ne Davidova, ni Šaulova, ni Izraelova. Slavu moramo dati Bogu i priznati da je Gospodin taj koji se bori za nas, jer mi sami ne bismo mogli srušiti nijednog Golijata ili bilo koji gigantski problem s kojim se danas suočavamo. Jednostavno predajte to Gospodinu. Borba je Njegova!
Golijat vrijeđa Boga i Izrael
Nakon što se kralj Šaul složio da David ide protiv Golijata, pokušao je staviti na njega svoj oklop i kacigu, ali kao što možete zamisliti, bili su preveliki i zapravo bi ga učinili još ranjivijim, pa je David rekao: „Ne mogu hodati u tome jer nisam navikao. I David to skine sa sebe. Tada uze svoj štap u ruku svoju pa izabra sebi pet glatkih kamenova iz potoka i metnu ih u pastirsku torbu što ju je imao, i u zavežljaj, a u ruci mu bijaše praćka njegova; i stane se primicati Filistejcu“ (1. Sam 39b-40). Sviđa mi se što je David učinio. Stvarno je mislio da mu ne trebaju oklop i kaciga, ne zato što nisu bili isprobani, već se David oslonio na Boga te rekao Filistejcu: „Ti ideš na me mačem i kopljem i sulicom, a ja idem na te u ime Gospoda Nad Vojskama, Boga postrojbi Izraelovih koje si izazvao“ (1. Sam 17,45). Došao je u Gospodnje ime, dao slavu Bogu i rekao: „Danas će te Gospod predati meni u ruke, i ja ću te ubiti i skinut ću glavu s tebe; i još danas ću trupla tabora filistejskoga dati pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim, da bi sva zemlja spoznala da ima Boga u Izraelu“ (1. Sam 17,46), a kad ubije Golijata, „znat će sav ovaj zbor da Gospod ne spasava mačem i kopljem, jer ovo je boj Gospodnji i on će vas predati nama u ruke“ (1. Sam 17,47).
Smeta li vam kada netko huli i psuje Božje ime? Meni smeta. Ne predlažem da se dignemo protiv njih, ali kad to čujem, kažem: „Molim vas“, a osobito ih podsjetim ako su djeca u blizini: „Djeca su prisutna.“ Ponekad ne reagiraju dobro, a ponekad se osoba ispriča ne shvaćajući što je učinila. Toliko im je postalo normalno koristiti Božje ime, ali Bog neće držati bez krivnje nikoga tko koristi Njegovo ime uzalud (Izl 20,7), kao što će i Golijat uskoro saznati.
Zašto pet kamenova i štap?
Budući da je bio samo jedan Golijat, zašto je David „uzeo svoj štap u ruku svoju pa izabra sebi pet glatkih kamenova iz potoka i metnu ih u pastirsku torbu što ju je imao, i u zavežljaj, a u ruci mu bijaše praćka njegova; i stane se primicati Filistejcu“ (1. Sam 17,40)? Možda je štap bila rezerva u slučaju da promaši Golijata s kamenima? Nisam siguran, jer nam Biblija ne govori zašto je David sa sobom također uzeo svoj štap. Siguran sam da ga je koristio za obranu ovaca protiv predatora, ali Golijat je bio mnogo više od toga. Što se tiče pet glatkih kamenova, zašto Davidu nije bio dovoljan samo jedan budući da je bio siguran da će im ga Gospodin „predati u ruke“ (1. Sam 17,47)?
Golijat nije bio jedini takav od svojih. Golijat je imao braću, plus tu su bili ostali potomci divovskih ljudi iz Gata (1. Ljet 20,5-8), iz istog mjesta odakle je došao Golijat (1. Sam 17,4). Očito je David bio spreman u slučaju da dođu i neki od Golijatove braće ili neki drugi tzv. divovi koji su došli iz Gata. David je učinio ono što mi trebamo učiniti. Osigurao se za budućnost i unaprijed bio spreman za svaki problem, ali se i dalje oslanjao i pouzdao u Boga da će se izboriti za njega. Bog je suveren.
Prva Ljetopisa 20,5-8 možda objašnjava zašto je David ponio pet kamenova, a ne jedan, kao što kaže kasnije: „Potom opet izbi rat s Filistejcima. Tada Elhanan, sin Jairov, ubi Lahmija, brata Golijata Gitijca; a kopljača njegova koplja bila je kao tkalačko vratilo. Potom opet izbi rat u Gatu. A bio je ondje neki čovjek krupna stasa koji je imao dvadeset i četiri prsta, šest na svakoj ruci i šest na svakoj nozi; i on je također bio potomak divova. No kad se počeo podrugivati Izraelu, ubi ga Jonatan, sin Davidova brata Šime. To su bili potomci divova u Gatu; i oni padoše od ruke Davidove i od ruke slugu njegovih“ (1. Ljet 20,5-8).
Zaključak
Suočavate li se s divovskim problemom, mnogo većim po veličini i stasu od Golijata? S kakvom se planinom suočavate danas za koju će vam trebati više od vaših vlastitih „pet glatkih kamenova“? Ono što bismo vi i ja trebali učiniti kad se suočimo s nemogućim okolnostima jest da položimo svoje pouzdanje u Boga i kažemo ono što je David rekao: „Jer ovo je boj Gospodnji i on će vas predati nama u ruke“ (1. Sam 17,47b). Borba nije naša, i zato sam zahvalan, jer ne bismo imali nikakve šanse, ali budući da je „Bog za nas, tko će protiv nas“ (Rim 8,31)? Čak ni Golijat nema šanse.
Autor: Jack Wellman; Prijevod: Vesna L.; Izvor: Whatchristianswanttoknow.com
