Sasvim zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje je nedostižan, jer Božji izbor je iz naše perspektive misterij.
Međutim, možemo identificirati nekoliko čimbenika: prijenos naklonosti sa Efrajima na Judu može pokazati Božju kaznu i Njegovu milost. Uostalom, svetište u Šilu, na Efrajimovoj gori, bilo je puno korupcije i nesposobnosti.
Sinovi velikog svećenika nisu se ka Božjem Kovčegu odnosili s poštovanjem, već su se ka njemu odnosili kao prema magičnom objektu. Prilično je jasno da je uništenje Šiloa bilo čin Božjeg gnjeva (vidi Ps 78, 56-64).
Izraelska nevjera i zloupotreba Božjeg blagoslova su ti koji su doveli do otimanja Kovčega Saveza od strane Filistejaca (vidi Ps 78, 60-61; 1. Sa. 4,11). Drskost i neposlušnost samih ljudi su uklonili simbol Božje prisutnosti i blagoslova iz Šila. David je, uzdajući se u Boga, bio taj koji je porazio Filistejce i na kraju donio Kovčeg u Jeruzalem (vidi 2. Sa. 5,17-25, 6,17).
Ipak, šire pitanje Božjeg izbora ostaje. Apostol Pavao o tome govori ispitivanjem Božjeg odnosa s Jakovom i Ezavom. Njegov zaključak je bio da su ljudi ograničeni u onome što mogu shvatiti o neshvatljivom Bogu: “Smilovat ću se komu hoću da se smilujem; sažalit ću se nad kim hoću da se sažalim.” (Rim 9,15).
