Muškarac je zakasnio na avion kojim je trebao putovati za Nairobi. Nakon nekog vremena je saznao da su svi putnici poginuli.
Često postajemo frustrirani kada okolnosti ne ispadnu kako želimo. Bila to probušena guma, financijski gubitak, propuštanje nekakve proslave ili kašnjenje na let, velike i male životne nezgode nas mogu navesti da pomislimo da je život nepošten ili da Božji plan možda ipak nije tako savršen.
Iako naši ograničeni umovi mogu shvatiti svijet samo iz naše perspektive, mi se svejedno vrlo brzo naljutimo i pretpostavljamo da znamo što je najbolje. Na žalost, nezadovoljstvo i razočaranje nam dolaze mnogo lakše od zahvalnosti.
Gledao je kako se vrata aviona zatvaraju pred njegovim nosom
Takav je slučaj bio i s Antonisom Mavropoulosom, koji je bio vrlo bijesan kada nije uspio ući na let 302 koji je 10.3. išao prema Nairobiju, Kenija. Kasnio je s drugog leta te je gledao kako se posljednji putnici ukrcavaju na avion i kako se vrata zatvaraju pred njegovim nosom.
„Izgubio sam ga za dvije minute, kada sam stigao, prilaz je bio zatvoren, a ja sam gledao kako zadnji putnici u tunelu ulaze u avion – vikao sam da me puste unutra, no oni to nisu dopustili“, napisao je Antonis na Facebooku.
On nije znao da će 6 minuta kasnije svih 149 putnika u tom avionu biti mrtvo.
Još nesvjestan situacije, Antonis je postao još ljući kada ga je osiguranje na aerodromu povuklo sa strane zbog ispitivanja.
„Dok smo se priključivali na drugi let, došla su dva policajca s aerodroma te su mi rekli da se ne mogu ukrcati ni u idući avion zbog sigurnosnih razloga koje će mi objasniti njihov nadređeni“, objasnio je, „Iako sam protestirao, oni nisu ostavili prostora za raspravu te su me odveli njihovom nadređenom u policijsku postaju na aerodromu.“
VIDI OVO: Dječak je jedini preživio pad aviona, a prizor na mjestu nesreće je spasioce ganuo do suza
Zahvalan je Bogu jer je jedini putnik koji je preživio
Tada je Antonis shvatio koliko je bio blagoslovljen jer nije stigao na let 302 tog dana:
„Rekao mi je da se ne bunim i da zahvalim Bogu jer sam jedini putnik koji nije ušao na let 302 koji je nestao. Rekli su da me zbog toga ne mogu postiti dok ne utvrde tko sam ja jer se nisam ukrcao na taj let. Najprije sam mislio da laže, ali mi nije ostavio prostora za sumnju.“
Antonis je jedva mogao shvatiti što mu policajac govori, ali je znao da je to istina.
„Osjetio sam kako mi nestaje tlo pod nogama, no došao sam sebi za par sekundi jer sam mislio da će se nešto drugo dogoditi, neki problem u komunikaciji“, napisao je.
No, nije bilo problema u komunikaciji. Vijest je bila stvarna. Svi putnici na tom letu su poginuli u sudaru.
Antonis, koji je prije bio jako ljut, odmah je postao vrlo zahvalan Bogu koji mu je poštedio život. Okolnosti koje je on gledao kao veliku nesreću su zapravo bili velika milost.
On se sjetio dvije „malene slučajne okolnosti“ zbog kojih je propustio taj let.
„U trenutku sam mislio da ću pasti jer sam shvatio koliko sam zapravo sreće imao“, napisao je.
Bog mu je sačuvao život
Antonis je svoju priču podijelio na Facebooku uz fotografiju karte za let koji, milošću Božjom, nije uhvatio.
Njegova priča snažan je podsjetnik da „u svemu“ zahvaljujemo kako je zapovjeđeno u Solunjanima 5,18 jer nikada ne znamo širu sliku naše životne priče koju Bog stvara za naše dobro i Svoju slavu.
Slavite Ga što je spasio Antonisov život i jer je dao osobama koje su pročitale ovu priču novu perspektivu životnih „nesreća“ koje su zapravo prerušene milosti.
