Dragi prijatelju, možda ne razumiješ svoju nevolju, ali Bog ima dobar naum u njoj. On želi da ga više ljubiš. On želi da otkriješ njegovu volju. On te želi sačuvati od grijeha.
A ako nisi spašen, brate, on te želi privući k sebi. Mnogi grješnik nikada ne bi čuo evanđelje da smrt nije došla u njegov dom. Mnogom divljem, neodgovornom momku nikada ne bi palo na um postati kršćanin da ga njegovi grijesi nisu sustigli i da mu neki kršćanin iza zatvorskih rešetaka nije govorio o Kristu, prijatelju grešnika! Dragi moj prijatelju, što god je tvoja nevolja, Bog ima dobar naum za nju!
Neki dan dok sam ležao u krevetu, jedna od mojih malih djevojčica zavrijedila je kaznu. Bio sam bolestan, ali kazna znači daleko više kad je primijeni tata. Bila je to za sve nas žalosna situacija. Iznova i iznova bila je upozoravana, ali kad je ustrajala u svom lošem vladanju, morala je biti kažnjena. Tada je moje je dijete reklo: „Tata, žao mi je. Tata, žao mi je, žao mi je.“ Podsjetio sam je da je imala mnogo vremena da joj prije bude žao, ali nije joj bilo žao dok je nije stigla kazna. Zatim sam joj još malo govorio, a zatim sam je još malo kaznio. Plakala je, a moje srce je krvarilo. Zatim je obećala da će biti bolja i vratila se na svoj posao.
Vratio sam se u krevet i zavapio Bogu. Dobro sam znao da je daleko više potrebno da bi se od mojih kćeri stvorilo dobre žene. Potrebna je molitva te vodstvo Duha Svetog i pažljivo učenje. Mi moramo ciljati na krajnje rezultate, rezultate karaktera i ljubavi prema pravdi. Ja molim da mi Bog da mudrost u vezi s tim i da on učini da kazna, suze, vruće molbe i učenje ne budu uzaludni!
Zatim se moje srce iznenada okrenulo Bogu za mene samog. I ja sam mnogo puta vapio Bogu: „Žao mi je! Žao mi je, Gospodine! Žao mi je!“ Uvijek mi je žao kad me sustignu moji grijesi, kad me svlada žalost. Ali Bog zna da sam mnogo puta bezbrižan i ravnodušan zbog stvari koje mu ne ugađaju dok ne osjetim njegov gnjev.
Plačući, počeo sam moliti: „O Bože, ne znam zbog čega je ova bolest, ali nemoj je oduzeti dok ne postigneš svoj naum.“ Mislio sam: „Kakva tragedija ako ovi dani boli, groznice i bolesti, sa svim poslom koji kasni te žalosti mnogih, prođu, a ja ne budem bolji čovjek, ne budem bolji propovjednik.“ Znam da sam često molio Boga da me odmah iscijeli kad sam bio bolestan i ponekad je on to i učinio. Nikada nisam bio mnogo bolestan, ne dugo, ali sad vidim važnost Božje šibe kažnjavanja.
Hebrejima 12,11 nam govori: „Doduše, svako karanje za sada ne pričinja se nečim što donosi radost, nego žalost. Ali kasnije onima koji su njime uzgajani donosi plod pun mira – pravednost.“
Nije dobro da kršćanin bude ravnodušan ili nestrpljiv u vezi s trpljenjem ili da ne moli. Radije poljubimo ruku koja nas udara te zavapimo s Jobom: „Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u nj“ (Job 13,15). I mi možemo za svaki gubitak reći: „Jahve dao, Jahve oduzeo! Blagoslovljeno ime Jahvino“ (Job 1,21).
Neka naša srca budu utješena u svakoj kušnji i nevolji. Naš dobar nebeski Otac ima svoj naum u svakoj žalosti, svakoj bolesti, svakom bremenu. To je obilježje njegova dobra srca. On kara svakog sina kojega ljubi.
Autor: John R. Rice
