Piše jedan suprug i otac… Dok je moja supruga spavala pored mene, ja nisam mogao zaspati i u jednom trenutku dobio sam obavijest na mobitelu… Neka djevojka mi je poslala zahtjev za prijateljstvo na Facebooku.
Prihvatio sam poziv i poslao joj poruku s pitanjem “Tko ste vi, poznajemo li se?”
Ona je odgovorila: “Hej, to sam ja, zar me se ne sjećaš? Čujem da si se oženio?”
Bila je to jedna djevojka iz mladosti.
Pisali smo neko vrijeme i u jednom je trenutku napisala… “Znaš, znam da ovo ne bih smjela pisati, ali svejedno mi još uvijek nedostaješ. Nikada nisam prestala misliti o nama.”
Nekako mi je godila ta poruka, ali sam se uznemirio, zatvorio sam razgovor. Što sam trebao napisati natrag? Kako reagirati?
VIDI OVO: Molitva za brak: 9 jednostavnih molitvi koje možete moliti za svoj brak
Pogledao sam naše dijete, i ono je čvrsto spavalo. Dok sam gledao suprugu, pomislio sam – spava tako mirno i sigurno.
Ponekad se naljuti na mene, ponekad joj me je dosta. Ponekad mi je dosta nje. Ponekad ne razgovaramo i svašta si izgovorimo. Sve te misli su mi pale na pamet, pa sam uzeo telefon i pritisnuo “blokiraj”.
Prestrogo? Možda, ali moja supruga me je prihvatila ovakvog kakav jesam, stala je sa mnom pred oltar i izgovorila mi je da, bila je spremna podnositi me kada sam bio najgori, istina ni ona nije savršena, ali sam siguran da me bez obzira na sve voli. Zato sam odlučio tako naglo završiti ovaj razgovor.
Tada sam se smirio, okrenuo sam se prema njoj i zaspao…
Nepoznati heroj
