Nemojmo se iznenaditi budemo li morali proći kroz mnoge kušnje i nevolje u ovom svijetu. Ja čvrsto vjerujem da je to iskustvo gotovo svih najistaknutijih svetih. Poput njihova blagoslovljenog Gospodina, i oni su ljudi žalosti, upoznati s bolima i usavršeni kroz patnje. (Heb 2,10)
Važno je ono što je rekao naš Gospodin: ”Otac pročišćava svaku mladicu koja rađa rod, da rodi više roda” (Iv 15,2). Otužna je činjenica da je neprestani ovozemaljski napredak po pravilu štetan za dušu vjernika.
Ne možemo to podnijeti. Bolesti, gubici, križevi, tjeskobe, razočaranja, čini se da su apsolutno potrebni da bi nas držali poniznima, budnima i duhovnog razmišljanja.
VIDI OVO: Blagoslov koji možeš doživjeti u kušnji
Oni su potrebni kao pročišćavajući nož za trs i užarena peć za zlato. Nisu ugodni tijelu i krvi. Ne volimo ih i često ne vidimo njihovo značenje. ”Svako karanje za sada ne pričinja se nečim što donosi radost, nego žalost. Ali kasnije onima koji su njime uzgajani donosi plod pun mira – pravednost.” (Heb 12,11)
Kad dospijemo u nebo, otkrit ćemo da je sve to pridonosilo našem dobru. Neka te misli ostanu u našem umu, ako volimo rasti u milosti. Kad dani tame dođu na nas, ne smatrajmo to nekom čudnom stvari.
Naprotiv, sjetimo se da se u takve dane uče lekcije koje se nikada ne bi naučile za sunčanih dana. Kažimo sami sebi: ”I to je za moju korist da bih mogao biti dionik svetosti Božje. To je poslano u ljubavi. Nalazim se u Božjoj najboljoj školi. Ispravljanje je poduka. Značenje toga je da učini da rastem.”
Autor: J. C. Ryle
