Velika mi je želja da Bog za mene kaže isto što je rekao o Abrahamu, Izaku i Jakovu: „Ne stidim se nazivati tvojim Bogom.“
Koliko god rizično zvučalo, ne znači li to zapravo da bi Bog mogao biti „ponosan“ zvati se mojim Bogom? Srećom, ova je prekrasna mogućnost okružena (u Heb 11,16) razlozima: jedan je ispred, a jedan iza.
Pogledajmo prvo razlog koji se navodi u sljedećoj rečenici: „Ne stidi se nazivati se njihovim Bogom. Zbilja im je pripravio grad.“
Prvi razlog koji navodi, a koji objašnjava zašto se Bog ne stidi nazivati se njihovim Bogom je što je On napravio nešto za njih. Pripravio im je grad – nebeski grad kojemu je „Bog graditelj i tvorac“ (Heb 11,10). Tako je prvi razlog zbog kojih se On ne srami nazivati se njihovim Bogom taj što je radio za njih. Ne obrnuto.
Pogledajmo razlog koji prethodi ključnome stihu: „Oni teže za boljom, to jest za nebeskom domovinom. Zato ih se Bog ne stidi, ne stidi se nazivati se njihovim Bogom.“
„Zato“ upućuje da je razlog zašto se on ne srami upravo izrečen. Taj je razlog njihova želja. Teže za boljom domovinom – to jest, boljom domovinom od one zemaljske u kojoj žive: za onom nebeskom.
Kad težimo za nebeskim gradom više nego što težimo za svime što ovaj svijet može dati, Bog se ne srami zvati se našim Bogom. Kad slavimo Njegova obećanja, koja su za nas, ponosan je zvati se našim Bogom. To je dobra vijest.
Zato, otvorite svoje oči za onu bolju domovinu i grad Božji, i čeznite za tim svim svojim srcem. On se neće stidjeti nazivati se vašim Bogom.
Izvor: Desiringgod.org
