Kad sam prije nekoliko godina bio na istoku, jedna je gospođa, ogromna bogatstva, došla u moje prostorije zbog molitve. Bila je jadna i nesretna i priznala mi je svoju prazninu.
Kad je došla razgovarati sa mnom o svojoj duši, vani ju je u prekrasnom automobilu čekao uniformirani vozač. Imala je sluškinju koja je bila oprana krvlju i ispunjena Duhom.
Cijeli dan ova je djevojka, siromašna u stvarima ovoga svijeta, pokazivala bogatstvo slave koju joj je besplatno dao Isus. Pjevala je dok je prala suđe i slavila Boga u skladu s usisavačem dok ga je vukla po orijentalnim tepisima koji su ukrašavali tu kuću.
A onda je čudna ljubomora ušla u srce njezine gospodarice. Kakvo pravo ima ova jadna djevojka bez ičega biti tako sretna, kad je ona, sa svime što ima, tako nesretna? Jedne je večeri pitala tu sluškinju za razlog njezine radosti.
Tada je čula priču i iz tog malog čavrljanja ova je žena došla k meni. Nije postala moj trofej. Trofej je pripao mladoj djevojci koja je kod nje radila kućanske poslove.
Nekoliko večeri kasnije, na završetku sastanka razgovarao sam s tom sluškinjom. Smiješeći se, pogledala mi je u lice i rekla: “Ovoga mi je jutra moja gospodarica rekla za pogrešku koju je učinila. Mislila je da je ona bogata, a ja siromašna, ali je otkrila da sam ja bogata, a ona siromašna.”
Baci se na svoja koljena, prijatelju moj, i zahvali Bogu za njegovu milost bez premca. Kad je ustrebaš, pođi na koljena i traži ga da ti da nešto od nje, a kad ti je da, daj mu slavu i zahvali mu za nju svim svojim srcem. Ali nemoj stati ondje. Idi i upotrebljavaj je!
Upotrebljavaj je, kažem! Jer upotrebljavajući je, otkrit ćeš da milost nije mirna bara koja odražava njegovu slavu. Ona je silan, bučan i valovit ocean koji očituje Božju silu i Božje veličanstvo. Ako ti Bog da nešto od svoje milosti, upotrebljavaj je, kažem, upotrebljavaj, jer tada ćeš upoznati neodoljivu snagu Božje veličanstvene i divne milosti.
Autor: Charles S. Price
